Kako nove generacije i današnji poslodavci razmišljaju o poslu

Generacija mladih ljudi rođenih 80-tih i ranih 90-tih godina menja pravila koja su njihovi roditelji postavili kada je odnos prema poslu u pitanju.

Nazivaju ih generacijom Y, milenijumskom ili internet generacijom. Oni su rođeni sa pristupom sofisticiranoj tehnologiji – kompjuterima, mobilnim telefonima. Ne znaju za život bez interneta gde je svaka informacija dostupna odmah i sada. I žive odmah i sada, danas.

Dok je generaciji njihovih roditelja, takozvanoj bebi bum generaciji, bilo važno da imaju sigurnost i uređenu strukturu ili da grade karijeru po svaku cenu, često žrtvujući i više od slobodnog vremena, porodicu i vlastiti identitet, generaciji Y je važno da ostvare ravnotežu ličnog i poslovnog. Oni ne žive da bi radili već rade da bi uživali u životu. Teže ka tome da rade ono što vole, ne završavaju fakultete koje žele njihovi roditelji i jer tako treba. Završavaju ono što vole, napuštaju ono što shvate da ne vole i nemaju strah od promena. Oni su rođeni u društvu gde su promene stalne, a veliki koraci, naročito u tehnološkom razvoju, dešavaju svakodnevno.

Mladi ne žele da rade prekovremeno, već da dobrom organizacijom postignu da urade sve što je planirano u okviru predviđenog vremena. Planiranje, organizacija, komunikacija su veštine koje su danas presudne.

Tehnološki i društveni napredak doneo je nove poslove – u advertajzingu, PR-u, IT sektoru…Nova zanimanja su u potpunosti prilagođena načinu razmišljanja generacije Y. Poslovi se često mogu raditi sa bilo koje lokacije, zanimanja omogućuju mobilnost, kreativnost, fleksibilno radno vreme. Nije toliko važno formalno obrazovanje, koliko upotrebljivo, praktično znanje. Poslodavci su svoje zahteve i način zapošljavanja takođe prilagodili novom dobu i novoj generaciji.

Sve češće se na intervjuima traži da pokažete kako biste praktično rešili neke situacije na poslu. Na fakultetima postoje takmičenja u rešavanju studija slučaja. Upravo su to pokazatelji kakvo se znanje očekuje od školovanja, kako od strane poslodavaca, tako i od samih mladih ljudi.

Poslodavac očekuje da mlad čovek na svoj prvi posao donese upotrebno znanje struke, jezika, kompjutera i da poseduje adekvatnu poslovnu kulturu ophođenja. Mladi su svesni ove činjenice i još u toku školovanja posvećuju se ličnom razvoju i razvoju veština koje će im biti korisne na poslu, a ne uče se u školama.