Koliko puta ste doneli odluku, a tek kasnije shvatili da drugi na tu situaciju gledaju potpuno drugačije? Kao kouč, često viđam upravo to: odluka koja iz naše perspektive deluje ispravna ponekad izazove neočekivane otpore ili ne da željeni rezultat. Zašto se to dešava i kako to sprečiti? U nastavku teksta govorim o jednostavnom, ali moćnom alatu koji koristim u radu sa klijentima – tri različite perspektive koje vode do kvalitetnijih odluka. Saznaćete šta su te perspektive, zašto je važno da kroz svaku prođete pre nego što „presečete“, i kako da odmah primenite ovu tehniku na svom primeru.
Ukratko
- Za koga je ovaj tekst: Za lidere, menadžere, preduzetnike i sve koji žele da donose bolje odluke uz veće uvažavanje drugih. Ako ste ikada osetili da vas odluka „saplete“ jer niste videli sve posledice ili reakcije okoline – ovo je za vas.
- Šta ćete saznati: Šta su tri perceptivne pozicijei kako svaka utiče na donošenje odluka. Videćete kroz primere iz prakse šta može poći naopako kada sagledavamo situaciju samo iz jednog ugla. Naučićete kako da svesno promenite perspektivu i tako izbegnete tipične zamke u odlučivanju.
- Šta možete primeniti: Dobićete praktičnu vežbu da već danas isprobate donošenje odluka koristeći sve tri perspektive. Ova metoda će vam pomoći da odmah poboljšate kvalitet svojih odluka i obezbedite veću podršku okoline za njihove rezultate.
Zašto često donesemo pogrešnu odluku?
Donošenje odluka trebalo bi da vodi ka pozitivnim promenama, ali u praksi često dolazi do razočaranja. Dešava se da odluka koju smo doneli naiđe na otpor drugih ili jednostavno ne reši problem na način koji smo očekivali. Zašto se ovo dešava? Jedan od glavnih razloga je što najčešće donosimo odluke sagledavajući situaciju isključivo iz svoje perspektive. Svi prirodno posmatramo stvari “iz svojih cipela” – kroz prizmu sopstvenih potreba i uverenja. To je korisno jer nam daje jasnoću o onome što mi želimo. Međutim, ako ostanemo samo u toj jednoj perspektivi, rizikujemo da previdimo kako drugi vide situaciju i koji su objektivni faktori u igri.
Zamislite bilo koju važnu odluku kao sto na tri noge. Oslanjanje na samo jednu nogu (jednu perspektivu) čini sto klimavim. Sto je stabilan tek kad se osloni na sve tri noge. Srećom, postoji način da odluku učvrstimo: pre donošenja, promišljeno se “prošetati” kroz tri različite pozicije posmatranja situacije. U NLP metodologiji ovo zovemo tri perceptivne pozicije. Konkretno, radi se o sledećim uglovima gledanja na problem: sopstvenom, tuđem i neutralnom. Kada svesno sagledate situaciju iz sve tri perspektive, vaše odluke postaju znatno kvalitetnije i održivije, jer ste uzeli u obzir više informacija.
Tri ključne perspektive u odlučivanju
Prva pozicija (sopstvena perspektiva): Posmatrate situaciju iz svojih cipela, fokusirani na sopstvene potrebe i želje. U ovoj poziciji pitate se: Šta ja želim? Šta je meni važno? Ova perspektiva pruža jasnoću o vašim granicama, interesima i ciljevima. Ako vam je prva pozicija prirodno najizraženija, verovatno umete da postavite jasne zahteve i znate šta želite da postignete. Međutim, isključivo oslanjanje na sopstvenu perspektivu može značiti nedostatak uvida u tuđe potrebe ili u širu sliku situacije.
Druga pozicija (tuđa perspektiva): Ova perspektiva znači da se stavite u tuđe cipele, odnosno da sagledavate situaciju onako kako je vidi druga osoba uključena u nju. Pitate se: Kako se oni osećaju povodom ovoga? Šta je njima važno? Kada dobro razvijete drugu poziciju, vi pokazujete empatiju i sposobnost povezivanja sa drugima. Lakše razumete tuđe stavove, potrebe i reakcije. Lideri koji imaju izraženu ovu veštinu stvaraju poverenje, jer umeju da saslušaju i uvaže druge. Ali, ako se isključivo oslonite na tuđu perspektivu, možete zapostaviti sebe ili delovati neodlučno, pa čak i naići na nepoštovanje – jer ljudi ipak očekuju da vođa ume i da donese odluku, ne samo da svima ugodi.
Treća pozicija (neutralna perspektiva): Pogled neutralnog posmatrača, tzv. „muva na zidu“. Ovde se distancirate od ličnih osećanja i sagledavate situaciju objektivno, racionalno i sistemski. Zapitamo se: Kako ovo izgleda nekome sa strane? Šta se zapravo dešava? Treća pozicija daje sveobuhvatan uvid u događaje i često onaj kreativni zamah potreban da bi se pronašlo rešenje. To znači da se emotivno izmestite iz situacije i hladne glave razmotrite činjenice i posledice. Ljudi koji prirodno zauzimaju treću poziciju odlično analiziraju i vide širu sliku, ali ponekad pate od preteranog teoretisanja i odlaganja akcije.
Najkvalitetnije odluke se prave kombinacijom sve tri perspektive. Kada podjednako uspešno prođete kroz prve dve (shvatite i sebe i druge), a zatim dodate i neutralnu treću, dobijate celovit pogled na problem. Tada odluka ima „tri noge“ stabilnosti. U nastavku su primeri koji pokazuju šta se dešava kada nam u odlučivanju fali jedna (ili dve) od ovih perspektiva, i kakvu razliku pravi kada ih integrišemo.
Primeri iz prakse: kada dominirа samo jedna perspektiva
Lider fokusiran samo na sebe (sopstvena pozicija)
U koučing praksi često se susrećem sa klijentima koji situaciju doživljavaju uglavnom iz prve pozicije. Takav klijent obično jasno zna šta on želi, ali nije svestan kako drugi misle o situaciji i kako je doživljavaju. Može se reći da mu u odlučivanju nedostaje empatija. Donese odluku vođen isključivo svojim potrebama, ali se već na prvom koraku saplete o potrebe drugih koje nije uzeo u obzir.
Na primer, jedan menadžer je odlučio da ceo tim radi prekovremeno kako bi ispoštovali kratak rok – bez konsultacije sa timom. Nije ih pitao imaju li druga rešenja za postizanje cilja, niti da li mogu da iznesu dodatni rad. Kako su reagovali? Članovi tima su pružili pasivan otpor: usporili su tempo rada, striktno su se držali pravila i za svaku sitnicu tražili dozvolu i uputstva. Pojedini su češće uzimali bolovanja ili isticali „neodložne obaveze“. Ukratko, tim je ušao u tihi štrajk i projekat ipak nije napredovao željenom brzinom.
Ovaj menadžer takođe nije sagledao stvari iz treće, neutralne pozicije – nije realno procenio činjenice: da li je uopšte prekovremeni rad optimalno rešenje, da li je odluka održiva i šta sve može izazvati nezadovoljstvo. Da jeste, možda bi našao drugačiji pristup i izbegao otpor. Tek nakon što je jedan ključni član tima dao otkaz, klijent je shvatio koliko mu je pristup odlučivanju bio jednostran. Došao je na koučing odlučan da nešto promeni. Usvojio je princip „sagledaj uvek iz sve tri pozicije pa tek onda preseci“. Već naredne odluke koje je doneo primenjujući ovaj princip bile su znatno bolje prihvaćene od tima, a rezultati su se popravili.
Lider fokusiran samo na druge (tuđa perspektiva)
Dešava se i suprotno: neki lideri preterano operišu iz druge pozicije, u želji da po svaku cenu udovolje drugima. Nedavno sam imala klijenta koji je svoj stil rukovođenja nazivao „demokratskim“. U praksi je to značilo da je uvek nastojao da odluke prilagodi onome što misli da njegov tim želi. Uklapao je svoje odluke prema njihovim sugestijama i pokušavao da iskoristi kapacitete, znanje i veštine tima na način koji će svima biti prijatan.
Nažalost, neki članovi tima počeli su da iskorišćavaju ovu njegovu popustljivost kako bi radili što manje. Moj klijent je bivao sve ljući i povređeniji kada bi shvatio da pojedinci zapravo zloputrebljavaju njegovu dobrotu – zadatke razvlače, prebacuju ih na druge ili ih odrađuju minimalno. Vremenom je izgubio i autoritet: tim ga nije poštovao jer su ga doživljavali kao slabog vođu nesposobnog da održi red i odgovornost. Kada bi ga nezadovoljstvo preplavilo, on bi pukao i reagovao pasivno-agresivno, durio se i ljutio.
Na jednoj sesiji rezignirano mi je rekao: „Sve sam im dao i opet ne valjam… Šta nije u redu sa tim ljudima?“ – ubeđen da je problem u timu. Dug put smo prešli od te rečenice do toga da klijent prihvati odgovornost za svoje odluke. Shvatio je da je suština problema bila u njegovom pristupu: zanemario je sebe (prvu poziciju) i širu sliku (treću poziciju) pokušavajući samo da udovolji drugima. Postepeno je naučio da balansira sve tri perspektive. Počeo je da postavlja jasnije granice i kriterijume (sopstvena i neutralna pozicija), umesto da se isključivo vodi tuđim željama – i tim je to odmah osetio kroz efikasnije odluke i veće poštovanje prema njemu kao vođi.
Lider zaglavljen u analizi (neutralna perspektiva)
Treći scenario je lider koji se toliko udalji u neutralnu, analitičku poziciju da zaboravi da donese odluku. Uvek je spreman da teoretiše, prikuplja podatke i analizira, ali ostaje nesiguran šta zapravo želi da postigne tom analizom. Jedan moj klijent upao je u ovu zamku analysis paralysis – od silne analize potpuno se paralisao u odlučivanju. Svaku situaciju posmatrao je kao posmatrač sa strane, pokušavajući da do savršenstva razume sve mehanizme pre nego što povuče potez. Međutim, zbog tog oklevanja često je propuštao važne prilike i dozvoljavao da drugi (ili okolnosti) donesu odluku umesto njega.
Možda i vama ovo zvuči poznato – da li ste se susreli sa osobom koja toliko analizira situaciju da nikada ne prelomi? Ovakav pristup takođe ima svoju cenu: tim ostaje bez smernica, problemi se ne rešavaju na vreme i raste osećaj nesigurnosti. U slučaju mog klijenta, rešenje je došlo kada je, kroz koučing, uvideo da mora ponovo da „uskoči u svoje cipele“ i jasno definiše šta on želi (prva pozicija), umesto da večno ostane muva na zidu. Naučio je da kombinovanjem svih perspektiva dođe do dovoljno dobrog zaključka – i onda preseče.
Sva tri primera iznad ilustruju koliko se problemi u donošenju odluka javljaju kada smo zaglavljeni u samo jednoj perspektivi. Ključ je u fleksibilnosti – umesto da ostanemo zaglavljeni, možemo namerno promeniti ugao gledanja. Kako to uraditi? Postoji konkretna vežba koju često dajem klijentima, a možete je i sami isprobati.
Vežba: Kako da donesete odluku iz tri perspektive
Jasno definišite odluku pred vama i ostale ljude na koje ona utiče. Nakon toga prođite kroz sve tri perspektive uz pomoć sledećih pitanja:
1.Sopstvena perspektiva
Razmislite o svim činjenicama i potrebama koje su vama važne. Zapitajte se:
- Šta želim da bude ishod ove odluke?
- Koje činjenice i potrebe su meni najvažnije?
- Kakav rezultat će biti dobar za mene?
Napravite spisak uslova i kriterijuma koji su za vas ključni.
2.Tuđa perspektiva
Zatim se stavite u ulogu drugih ljudi kojih se odluka tiče. Razmislite kako situacija izgleda iz njihovih cipela, odnosno kao da ste u njihovoj glavi:
- Šta je njima važno i kako ih moja odluka dotiče?
- Kako bih reagovao/la na ovu odluku da sam na mestu člana tima, kolege ili klijenta?
- Da li se slažem sa odlukom ili imam primedbe – zašto?
- Imam li neki drugačiji predlog?
Zapišite odgovore koje „čujete“ iz ove perspektive, makar bili i suprotni od vašeg stava.
3.Neutralna perspektiva
Sada se mentalno izdignite iznad situacije i posmatrajte je kao neutralan posmatrač koji u obzir uzima objektivna ograničenja i činjenice (zamislite da ste muva na zidu):
- O čemu se zapravo ovde radi?
- Koji je zajednički cilj svih uključenih strana?
- Koje potrebe ima svako od njih i kako bi mogle da se usklade?
- Šta je realno izvodljivo, a šta ne?
- Koja odluka bi bila najprihvatljivija za sve strane i donela najbolji ukupni ishod?
4.Donošenje odluke
Na kraju, saberite sve uvide iz prethodne tri perspektive. Sada ste spremni da donesete odluku koja je dobro promišljena. Odlučite se za opciju koja najbolje balansira vaše ciljeve, potrebe drugih i objektivne činjenice. Kada budete komunicirali svoju odluku drugima, obavezno obrazložite kako ste do nje došli: pomenite da ste razmotrili i tuđe stavove i ono što je najbolje za situaciju u celini. Tako će ljudi osetiti da ste vodili računa o svima, što drastično povećava šansu da odluka bude prihvaćena i sprovedena bez otpora.
Ovu vežbu možete primenjivati za svaku važniju odluku sa kojom se suočavate. U početku će vam verovatno trebati malo vremena da prođete kroz korake, ali već nakon nekoliko puta počećete brže i spontano da „skačete“ iz jedne perspektive u drugu. Tako vežbate svoj mentalni mišić empatije i objektivnosti, dok i dalje jasno zadržavate svoje ciljeve. Rezultat su odluke iza kojih možete čvrsto da stojite, jer znate da ste ih sagledali iz svih uglova – a i ljudi oko vas će to primetiti i ceniti.
Naredni korak ka razvijanju liderskih veština
Donošenje dobrih odluka je veština koja se uči i usavršava. Ako primenjujete tehniku tri perspektive, već ste na putu da postanete lider koji promišljeno i samouvereno vodi svoj tim. A ukoliko osećate da vam treba dodatna podrška da ovladate ovim i drugim liderskim alatima, koučing vam može pomoći da to postignete brže i efektivnije. Kroz profesionalni koučing možete u sigurnom okruženju uvežbati ovakve perspektivne promene i razbistriti nedoumice u svom konkretnom slučaju. Slobodno mi se obratite ako želite da porazgovaramo o izazovima sa kojima se suočavate – ponekad je upravo druga perspektiva sve što je potrebno da biste napravili pravi izbor. Srećno u donošenju odluka!
Još tekstova koji vam mogu poslužiti: